Земљиште представља природну основу и главни медијум за раст и развој биљака. Настало дуготрајним геолошким, климатским и биолошким процесима, оно чини витални део биосфере и има вишеструку улогу у екосистемима, али је посебно важно у контексту пољопривреде, где служи као непосредни извор хранива, воде, ослонца и животне средине за корен биљке. Земљиште је незамењив природни ресурс и основна платформа за сваку биљну производњу. Његова мултифункционална улога – као физички ослонац, хемијски резервоар и биолошки реактор – чини га кључним фактором у одрживој и продуктивној пољопривреди. Одржавање квалитета земљишта кроз рационално управљање, плодоред, органско ђубрење и спречавање ерозије, предуслов је за дугорочно очување његове плодности и способности да подржи биљни свет и прехрамбену безбедност човечанства.

Физичка улога земљишта

Земљиште пружа механичку потпору биљкама. Коренов систем се развија у земљишном профилу, где се учвршћује и омогућава усправни раст биљке. Структура земљишта – распоред честица, порозност и присуство капиларне и гравитационе воде – директно утиче на капацитет задржавања воде, проветреност и отпорност на ерозију. Оптимална структура земљишта омогућава добру циркулацију ваздуха и несметано кретање воде и корена, што су основни услови за здрав биљни развој.

Хемијска и биолошка улога

Земљиште је резервоар минералних хранива неопходних за биљке – азота, фосфора, калијума, калцијума, магнезијума и микроелемената. Хранива се у земљишту налазе у органским и неорганским облицима, а њихова доступност биљкама зависи од pH реакције земљишта, количине органске материје, капацитета за измену катјона (CEC) и активности микроорганизама.

Биолошки, земљиште је изузетно комплексан живи систем. У њему обитавају милиони микроорганизама по граму – бактерије, гљиве, актиномицете, алге и многи други – који играју кључне улоге у кружењу хранива, разградњи органске материје и формирању хумуса. Микоризне гљиве и ризобактерије, на пример, остварују симбиотске односе са биљкама и доприносе њиховој исхрани и отпорности на стрес.

Улога у водном режиму

Земљиште је такође важан регулатор водног режима биљака. Оно складишти воду од падавина и наводњавања у порама и чини је доступном корену биљке. Квалитет земљишта у смислу његове текстуре (однос песка, праха и глине) и структуре одређује колико воде земљиште може да задржи, али и како брзо се дренира вишак. Превише збијено земљиште онемогућава продор воде и ваздуха, док превише растресито брзо губи влагу.

Каква земљишта постоје

Постоје земљишта која су настла у условима влажења, искључиво атмосферским падавинама (аутоморфна), при чему је процеђивање воде слободно и без дужег задржавања у профилу. 

Хидроморфна земљишта су настала повременим или трајним прекомерним влажењем у целом или само у једном делу свог профила. Прекомерно влажење подразумева стање када су све поре успуњене водом, која се споро процеђује или се задржава. Прекомерно задржавање воде настаје услед падавина или под утицајем подземних вода. 

Халоморфна земљишта обухватају све примарне типове из претодна два реда (аутоморфних и хидроморфних) који су захваћени процесима салинизације или алкализације. То су творевине у чијен настанку и развоју су имале значајну улогу водорастворљиве натријумове соли. Њих карактерише допунско влажење, претежно подземним водама, као што је то случај са хидроморфним земљиштима, с том разликом што су ове воде минерализоване, тј садрже нешто више од 0,5 г На-соли у 1 л воде.

Субаквална земљишта су земљишта која се налазе на дну водених басена, језера, бара, мора…

Антропогена земљишта су настала под неком активношћу човека, позитивном или негативном. Негативан пример су земљишта настала на депонијама тзв. депосоли, а позитиван пример су земљишта настала дубоком обрадом и опсежним мелиоративним захватима у сврху садње вишегодишњих засада. 

Претње земљишту у Србији

– Водна и еолска ерозија, клизишта

– Смањење садржаја органске материје у земљишту

-„Заузимање земљишта“ услед индустријских, рударских, енергетских и саобраћајних активности 

– Закишељавање и заслањивање земљишта

– Загађење земљишта (прекомерна примена агрохемикалија, тешки метали, индустријска загађења и сл.) 

– Сабијање земљишта